Psihosomatska istražvanja o svim aspektima etiopatogeneze, dijagnostike, toka, ishoda malignih bolesti i mogućim pravcima prevencije, prisutna su u dužem vremenskom roku. Danas im se posvećuje, takođe velika pažnja. Mnogi autori pokušali su da dokažu povezanost između psiholoških problema i početka malignih bolesti, poslednjih trideset godina, vremenski dugim, retrospektivnim ili  prospektivnim studijama, primenom specifičnih metodologija i dobijanjem zaključaka koji su išli u prilog tome.

Tako, osnovni zaključci, ukazivali su da bolna životna iskustva pacijenata, kao što su odvajanja, razvodi braka, smrti, odnosno, gubici najmilijih ili druga bolna iskustva, često kumulativnog karaktera, bez uslova i mogućnosti da se prevladaju, bili su u osnovi ovih bolesti.

Zapaženo je da su melanholične žene sklone karcinomu dojke. Paralelno sa istraživanjima u domenu etiopatogeneze i psihoneuroimunoendokrinologije malignih oboljenja, razlijale su se i brojne psihoterapijske tehnike, koje su pored medikamentoznih, hirurških i hemioterapijskih metoda lečenja, bile prateće pomoćne terapije, u poboljšanju kvaliteta zdravlja obolelih, ali i očuvanja i produženja njihovog životnog veka.

Psihoterapijske tehnike, primenjuju se u zavisnosti od stanja telesnog zdravlja pacijenta, faze maligne bolesti u kojoj se nalazi, kao i drugih uslova i okolnosti, bilo individualno ili u malim grupama osoba sa sličnim oboljenjima. Primenjuju se suportivne i direktivne tehnike, metode relaksacije, vizuelizacije, art i radne terapije, kao  i poseban pristup obolelom pacijentu i njegovoj porodici. Edukativni program početni 6 i napredni 6 meseci, je za lekare, psihologe i medicinsko osoblje i druge.